Вишњић Јован и Воин трговац 0001    Вино пије Вишњићу Јоване 0002    А у Сењу граду бијеломе, 0003    Пијућ’ вино Јован говорио: 0004    „А тако ми Бога истинога! 0005    „Сакупићу до тридесет друга 0006    „По мојему Сењу бијеломе, 0007    „Отићи ћу у Пролог планину, 0008    „Дочекаћу Воина трговца 0009    „Кад он пође с мора дебелога 0010    „Ка бијелу шехер-Сарајеву 0011    „И поћера девет товар’ блага, 0012    „Ја ћу њему благо отимати, 0013    „На дружину токе поковати, 0014    „Порезати зелене доламе, 0015    „Окивати пушке и ножеве.” 0016    Што се Јован био затјецао, 0017    То је Јован био сатворио: 0018    Он покупи до тридесет друга, 0019    И отиде у Пролог планину, 0020    Па он чека Воина трговца 0021    Од Ђурђева до Петрова дана; 0022    А кад било о Петрову дану, 0023    Ни Воина, ни од њега гласа! 0024    Онда цвили до тридесет друга 0025    Уз кољена Вишњићу Јовану, 0026    „О Јоване, наша харамбашо! 0027    „Поскапасмо и гладни и жедни, 0028    „Порђа нам свијетло оружје 0029    „Чекајући шићар у планини, 0030    „Па шићара добит’ не могосмо.” 0031    Бесједи им Вишњићу Јоване: 0032    „Стан’те, мојих до тридесет друга! 0033    „Куд су ошли три мјесеца дана, 0034    „Нека иду јоиште три неђеље 0035    „До Илијна дана бијелога, 0036    „Дотле ћемо њега дочекати; 0037    „Ако ли га и дотле не буде, 0038    „Онда ћемо ићи нашем Сењу.” 0039    Јована је друштво послушало, 0040    Те чекаше од Петрова дана, 0041    Од Петрова дана до Илијна; 0042    А кад било на светог Илију, 0043    Поранио Вишњићу Јоване 0044    Богу с’ молит’ под јелом зеленом, 0045    Док се зачу јунак уз планину, 0046    Уз планину друмом широкијем, 0047    Онда Јован узе танку пушку, 0048    Те он оде друму широкоме, 0049    Па он чека на друму широку, 0050    Да он види тко по друму виче; 0051    Ал’ ето ти црна Арапина, 0052    Арап иде, а из грла виче: 0053    „Ђе си данас, Вишњићу Јоване? 0054    „Прође Воин и пронесе благо.” 0055    Јован га је на друму сретао, 0056    Руке шире, у илце се љубе, 0057    За јуначко питају се здравље; 0058    Још бесједи Вишњићу Јоване: 0059    „Што је, побро? Ако Бога знадеш! 0060    „Што ли тако ти Јована тражиш?” 0061    Бесједи му црни Арапине: 0062    „Не питај ме, драги побратиме! 0063    „Ево оздо Воина трговца, 0064    „Ђе он ћера девет мазги блага, 0065    „Њега прати тридест Арнаута; 0066    „Уд’рих на њег’ са тридесет друга, 0067    „Не изведох друга ни једнога.” 0068    Таман они у ријечи били, 0069    Ал’ ето ти Гавран-харамбаше, 0070    Брзо трчи, а из грла виче: 0071    „Ђе си данас, Вишњићу Јоване? 0072    „Прође Воин и пронесе благо.” 0073    Пред њег’ Јован на друм исходио, 0074    Те он срете Гавран-харамбашу, 0075    Руке шире, у лице се љубе, 0076    За јуначко питају се здравље, 0077    Па бесједи Вишњићу Јоване: 0078    „Што је побро? Ако Бога знадеш!” 0079    Бесједи му Гавран харамбаша: 0080    „Ево оздо Воина трговца, 0081    „Ђе он ћера девет товар’ блага, 0082    „Њега прати тридест Арнаута, 0083    „Ја ударих нањ са тридест друга, 0084    „Не изведох друга ниједнога.” 0085    Кад то чуло друштво Јованово, 0086    Они су се врло препанули, 0087    Ал’ бесједи Вишњићу Јоване: 0088    „Не бојте се, моја браћо драга! 0089    „Док је мени пушка Мљетачкиња 0090    „Од шест педи, од дванаест драма, 0091    „Не ће проћи Воине трговче, 0092    „Нит’ ће проћи, ни пронијет блага.” 0093    Па разреди по друму дружину, 0094    Свакога је друга сјетовао: 0095    „Док не пукне моја пушка танка, 0096    „Немој нико пушке изметнути; 0097    „А кад пукне моја пушка танка, 0098    „Сви заједно пушке изметните, 0099    „А једнога Бога помените, 0100    „И за оштро гвожђе приватите, 0101    „Па у једно на друм излетите; 0102    „Па што Бог да и срећа од Бога.” 0103    Таман они у ријечи били, 0104    Ал’ ето ти Воина тговца, 0105    И за њиме девет товар’ блага, 0106    А за благом тридест Арнаута. 0107    Када Јован сагледа Воина, 0108    По пушци га танкој погледао, 0109    Па он пушци живу ватру даде; 0110    А кад пуче пушка Јованова, 0111    Онда пуче тридесет пушака, 0112    Неки згоди, неки и не згоди, 0113    Јован згоди Воина трговца, 0114    Воин паде са коња доброга, 0115    Воин паде, а Јован допаде, 0116    Те увати рањена Воина, 0117    Сваки вата свога рањеника, 0118    Уватише девет мазги блага; 0119    Јован скиде токе са Воина 0120    И џевердан обливен у злато, 0121    Отпаса му сабљу оковану, 0122    Па га жива на друму остави, 0123    А он оде кроз гору зелену 0124    И оћера девет мазги блага, 0125    И одведе сву дружину здраву. 0126    А кад они на планину били, 0127    Они јесу благо дијелили: 0128    Торбоноши к’о и харамбаши; 0129    Узе токе Вишњићу Јоване, 0130    Даше сабљу црну Арапину, 0131    А џевердан Гавран-харамбаши. 0132    Ал’ да видиш црна Арапина! 0133    Свој дружини Арап бесјеђаше: 0134    „Ви сте мени криво учинили: 0135    „Више ваља златан џевердане, 0136    „Па су боље ток’ од сува злата, 0137    „Него моја сабља окована.” 0138    Бесједи му Вишњићу Јоване: 0139    „Не будали, побро Арапине! 0140    „Ја нијесам тебе преварио; 0141    „Ако ли се мени не вјерујеш, 0142    „Ето сабље, а ено Воина, 0143    „Још ћеш њега у животу наћи: 0144    „Иди к њему, те ти њега питај, 0145    „Колико је похарчио злата, 0146    „Док је златне токе саковао, 0147    „Док је златом сабљу оковао, 0148    „Док ј’ облио џевердан у злато.” 0149    Отлен оде црни Арапине, 0150    За њим иде Јован назорице. 0151    Арап дође рањену Воину, 0152    Па Воину Арап бесјеђаше: 0153    „Ој Бога ти, Воине трговче! 0154    „Колико си блага потрошио 0155    „Док си токе сковао од злата, 0156    „И у злато џевердан облио, 0157    „И оков’о сабљу димишћију?” 0158    Бесједи му рањени Воине: 0159    „Ој Бога ми, црни Арапине! 0160    „Потрошио хиљаду дуката 0161    „Док сам моје токе саковао, 0162    „Хиљадом сам џевердан облио, 0163    „А хиљадом сабљу оковао, 0164    „Све у Млеци, ђе се кује злато; 0165    „Но чу ли ме, црни Арапине! 0166    „Јоште имам хиљаду дуката 0167    „У њедрима под десном пазухом, 0168    „А ја хоћу овђе сад умријет’, 0169    „Ходи узми хиљаду дуката.” 0170    К њему дође црни Арапине, 0171    Завуче му руке у њедарца, 0172    Дочека га Воине трговче 0173    Из потаје једном пушком малом, 0174    Те погоди црна Арапина. 0175    Арап паде у зелену траву, 0176    Арап паде, а Јован допаде, 0177    Те Арапу осијече главу, 0178    Па ос’јече главу и Воину, 0179    Па он узе сабљу оковану, 0180    И отиде кроз гору у друштво, 0181    Крену друштво, оде Сењу граду.